Skip to Content

DESET PITANJA "Zašto?" pastoru Demiteru...INTERVJU


Postavili smo deset pitanja pastoru Demiteru;

1. Poznato je da ste proputovali svet, i sigurno ste imali šansu da svoj život uredite negde napolju, zašto ste ostali ovde?

Ja živim na Balkanu po svojoj slobodnoj volji. Iako sam rodjen ovde, ja sam mogao iskoristiti priliku (moje Grčko prezime Demeter a Slovačku nacionalnost, koji je oženjen srpkinjom, dakle, mešovit brak) da odem odavde bilo kada, uključujući i moju mladost (1971 kada sam dobio “crveni” pasoš dok to drugi nisu mogli),  I Zapadno nudjenje azila (ako ga zatražiš, zbog verskih i nacionalnih progonstava)JA SAM SA SVRHOM OSTAO OVDE.

2. Sta je bio razlog Vašeg izbora da ostanete u ovoj zemlji, sada Srbiji?

Svakako ne patriotizam. Posebno ne onakav kakav se ‘prodaje “ danas. Odavno sam shvatio da vlade na Balkanu nisu ni administrativno stvorene da posluže i sačuvaju gradjane i služe im. Radije su formirale dobro podmazanu mašineriju za sebične svrhe, kreirajući svakodnevnu oskudicu i bledunjavu perspektivu za budućnost njihovih naroda.

Ekonomija nije igrala veliku ulogu u mojoj u odluci da ostanem u Jugoslaviji. Rođen i rastao u Vojvodini, živeo sam relativno lakim životom, čak sam započeo privatni posao po završetku srednje škole i sa svojih 20 godina bio sam najmlađi mali privrednik u Srbiji (po pisanju Novosadskog Dnevnika). Ovde u Vojvodini je bila atmosfera tolerancije; niko nikog nije pitao za njegovu veru ili nacionalnost. Ove stvari nisu uticale na obrazovanje, profesionalne ili socijalne mogućnosti. Svako je mogao napredovati u skladu sa svojim sposobnostima i mogućnostima. Sve do 92 godine koje smatram kao početka zla, koje se nadvilo nad ovom zemljom”...

Nisam bio zadržavan od strane roditelja ili rodbine. Rad, škola, muzika i sport me je okupiralo i bio sam nezavisan čak i za vreme dok sam živeo kod kuće. Moji roditelji (posebno otac) su razumeli moja shvatanja i odluke koje su bile nezavisne od njihovih. Siguran sam da se nisu uvek osećali prijatno zbog svega što sam radio, ali to je bilo vreme Staljinizma i Titoizma i vreme kada su I druga deca delovala suprotno roditeljkim željama. Moji roditelji su bili sretni da sam ja bar delimično bio posvećena ličnost. Bio sam delimično aktivan i angažovan u Crkvi, verskoj zajednici Hristove Duhovne Crkve, a kao dečji učitelj, pa omladinski aktivista, pa vrlo mlad propovednik, itd. Videli su da me je Bog pozvao za nešto, jer u vreme POBUNE, u vreme Biltsa i Rouling Stounsa (60tih) ja sam uzeo gitaru i poceo sa SLAVIM BOGA sa svojih 17godina. Prvi sam na ovim prostorima uneo električnu gitaru u Crkvu I tako zaintrigirao mlade a “uzdrmao stare”

3. Dobro, ali moje pitanje, kao i pitanje mnogih je ;

Šta Vas je držalo i zadržalo na Balkanskom Poluostrvu i Srbiji, posebno zadnjih petnaest godina?

Sta me je zadržalo zadnjih 15 godina? (smeh0 Često sam i ja razmišljao a posebno, dok su me proglašavali ubačenim neprijateljem, saradnikom zapada, CIA špijunom, izdajicom, onim koji “prekrštava srbe”, dok su mi na porodičnoj zgradi lupali prozore, pokušali da podpale kuću, ubacivali dimne bombe na sastanke gde sam služio, kamenovali i palili literaturu, kamenovali autobuse naših gostiju, podmetali laži i nameštali I pretili hapšenjem, Išli po komšiluku i pozivali da upadnu u moju kuću i pokolju nas, pisali na kuću “Marš iz Srbije”, pretili silovanjem moje ćerke a uticali i nudili svašta mojim sinovima, ubacivali nam u Crkvu “njihove ljude i žene”, a koji su imali zadatak da me diskredituju. Prikazivali širom Srbije lažno montirane filmove o našim Bogosluženjima, i to policijskim studentima i oficirima Vojske, predstavljajujuci nas kao opasno-pseudo sektu......itd, itd...

Sa druge strane, podmetali su mi i “lažna braća”, zavideli moju saradnju sa stranim misijama, vrebajućI iste za sebe, pokusavajući da zaustave i nipodaštavaju napredak koji smo imali i imamo u našem radu.

Zašto sam ostao ipak ovde? Pokušaću da objasnim....Ja sam na neki način razumeo Uzroke sukoba na Balkanu i bivšoj Yu.

1. Odsutnost Jevandjelja

Činjenica da je Balkan u osnovi bez Jevanđelja, je prvi i glavni razlog što sam ja još uvek ovde na prostorima bivše Jugoslavijie. U ovom regionu je do pre nekoliko godina bila samo jedna “zvanična” crkva i ona vidi sebe kao instrument za očuvanje naroda, nacionalnog identiteta, teritorijalnog i etničkog integriteta, tradicije (istorija, kultura i arheologija) i vojne sile. Sve što se desilo sa i pomoću te crkve mora se svrstati pod ove stavke. Nije tu samo želja da se žrtvuje nečiji čivot da bi se sačuvala nacija, već je patnja i umiranje za naciju sinonim patnje za nečiju veru.

Ova činjenica je bila izazov za mene osetio sam poruku da narod Balkana treba Jevanđelje, i kako ja mogu biti instrument u donošenju Jevandjelja njima. Postao sam veoma ubeđen u to posle mog preobraženja-nanovorođenja a naročito posle pada Komunizma i rušenja Berlinskog zida 1989... 
Putovao sam po celoj bivšoj Yu da bi gde god je mogu
će doneo Nadu i Veru i Hrista i Njegovo Jevanđelje.

2. Nedostatak duhovne reforme

Drugi razlog mog ostanka proizilazi iz prvog: tamo na Balkanu (Vojvodina je delimično kroz protestantizam doživela reformu) nikad nije bilo nikakve duhovne reforme. Čak se pitam da li se uopste može govoriti o bilo kakvoj reformaciji. Uticaj Reformacije se nije mogao osetiti ovde. Čak šta više, istočne crkve su razumele pokrete, recimo; Wycliff, Jan Hus, Martin Luther, Zwingli, Calvin i druge kao znakove korupcije u Zapadnom Hrišćanstvu i atak na njihovu veru. Istočne crkve veruju da je duhovna prednost u tome da se ništa sa njima nije promenilo još od devetog veka, sa izuzetkom promena koje su iznudjene spoljnim okolnostima.

4. Ovakva vrsta razmisljanja postavlja veoma specifične zahteve pred Evangelističku_Duhovno_Pentekostnu zajednicu. Šta poduzimate da se ovo na najbezbolniji način promeni a da ljudi sa ovih prostora ne osećaju ugroženost i strah od drugačijih od sebe?

Mi Evanđeoski Hrišćani ne možemo menjati zakone. Nas u odnosu sve nacije nije mnogo i ne možemo imati mnogo uticaja na politička i socijalna kretanja.

Šta mi u stvari možemo da uradimo?

Mi mozemo da propovedamo Evanđelje koje će da menja ljude; kako bi rekli, mi možemo dovesti ljude Bogu koji će ih promeniti. Zvanična crkva se ne bavi time. Crkva ne propoveda-ne proklamuje Evanđelje, pokajanje, vodeno krštenje i krštenje duhom. Radije, uz poštovanje toga, vide najveće dostignuće kada neko postane monah ili časna sestra. Čak i onda takvi ljudi moraju se podrediti interesima nacije i politike, biti spremni da zaštite te interese pa čak i da idu u rat. Za tu crkvu promenjena osoba je osoba koja umire kao individualni prinos organizaciji, bez prava na poštovanje njegovih ili njenih ličnih odluka, nema govora o njihovom opredeljenju ili bilo kakvim akcijama. Zbog toga, nada,m se da ću biti shvaćen, ljudi su zarobljenici ideologija I nisu slobodni. A Isus je došao da OSLOBODI!

Mi odgovaramo na ovaj izazov kroz Gospodnju Crkvu: evangelizacijama, propovedima Božje Reči, radijskim emisijama, učenjem i najčće ličnim svedočenjem.

5. Kada ste već dotakli Nacionalnu Srpsku Crkvu u druge Crkve na ovim prostorima, šta možete reći o mitovima i legendama i Istorijskim mitoviva? Zašto u dvadesetprvom veku I pored toliko informacija ipak mitologija I legende vladaju u umovima ljudi?

To je treći razlog za nevolje u ovom regionu, bogatstvo istorijskih mitova. Razlika izmedju istorijske stvarnosti i mitova je ogromna. U nekim slučajevima prošlost se merila zbivanjima koja se nikad nisu dogodila. To nije samo slučaj sa našom srednjovekovnom istorijom. Čak su nam i događaji od 1941 –1950 predstavljeni u izmišljenoj formi tako da se teško može znati šta se u stvari dogodilo. A posebno ste zbunjeni vi naša deca u vezi toga. ( Recimo; Prvi ne-Marksistički udžbenik sociologije za srednju školu u Jugoslaviji je objavljen u Martu 2001.)

Te kreacije mitova umesto činjenica stavljaju nekoliko izazova pred nas. Mi se borimo da zaštitimo nasu mladež od padanja pod uticaj mitologije i mito-manije. To je naročito važno za vernike i njihovu decu, da ih ohrabrujemo da studiraju socijalne nauke. Mi se trudimo da prikačemo potrebu da se pažljivo ispita istorija i nužnost traženja istine u socijalnim naukama.

Da sumiram: ja imam navedena tri razloga – odsutnost jevandjelja, nedostatak vrednosti od Reformacije i istorijske mitovezato sam ja ostao na Balkanu i vidim ovo kao uslove stvaranja naših prošlih i sadašnjih problema.

5. Ako već govorimo o Balkanu, Srbiji, Vojvodini, bivšoj Yu, šta mislite o Kosovu i svemu što se događa? Zašto ovo kao da je nerešivo?

U cilju razumevanja situacije kao ove, odlučujuće je ispitati odvojene izvore novih mitova kao što je tzv. Mržnja na prisustvo islama na Balkanu.

U saglasnosti sa islamskim internacionalnim zakonom, zemlje sveta se dele u 2 kategorije:

1.Dar – ul – islam, (zemlje gde Muslimani drže vlast, premda nije obavezno da su u većini)

2. dar – ul – harb (zemlje gde Muslimani nisu na vlasti i zbog toga se tamo može očekivati upotreba sile u cilju uspostavljanja Islamske vlade).

Otomanski Turci su došli na Balkan na osnovu takvih principa.

Uslovljeni neredima lokalnog stanovništva. Intervencijom Rusije i Velike Britanije, Otomanski Turci su morali da odustanu od teritorije sve do Istanbula. Otomansko carstvo se raspalo posle I svetskog rata. Tamo je bilo neteokratskih republika od 1928., ali pan-islamske i pan-turske pozicije nisu bile napuštene. @elja za uspostavljenjem autoriteta i dominacije (ili najmanje kontrole) je prisutna u podsvesti balkanskih Muslimana. U svetu danas Islam je često poznat kao neko ko je nosilac terorizma i revolta. U demokratskim zemljama, Muslimani koriste svoje članove i podzemlje za njihovu prednost; u diktatorskim drustvima oni koriste nesklad. Među Muslimanima bilo koja vrsta nacionalizma, mora biti podredjena Islamu, dok Hrišćanska Evropa uništava sebe pronalazeći nove vrste nacionalizma. To je naročito tačno za balkansko poluostrvo. Europa nije shvatila Srbe i Njihov problem sa Islamom na vreme i cela Europa plaća i platiće cenu toga.

Vizantijski mentalitet

Mišljenje i akcija danas proizilazi od istorijskih mitova i od same istorije. Dominantno stanovište izmedju političara intelektualaca i običnih ljudi je vizantijski mentalitet: nema tolerancije za opoziciju, determinacija od strane vlade u zavisnosti šta misliš i veruješ i neprihvatanje krivice.

Ni Pravoslavna, Islamska niti Katolička crkva ne toleriše opoziciju. Slične situacije postoje u svim svetovnim (necrkvenim) politikama. Čak i pre 1941 ovde nije bilo organizovanih udruženja, političke partije su bile dozvoljene od 1990 ali u realnosti su samo postojale u senci više-nadarenog Tita.

Ujedinjena demokratska opozicija je na vlasti u Jugoslaviji od oktobra 2000, ali oni su bili ujedinjeni samo oko skidanja starog rezima (Milosevića i kompanije). Sve druge akcije su im bile ili tužne ili besmislene, i uslovi za ozbiljne promene nisu uvek onakve kako ih građani i druge zemlje očekuju.

Situacija sa svim bivšim republikama i Crnom Gorom je ironično slična. Separatizam je uvek bio prisutan na Balkanu. Vizantija se odvaja od velikog Rimskog carstva. Male plemenske teritorije Balkanskih Slovena odvajaju se od Vizantije. Grci se takodje odvajaju za sebe. Albanska plemena se takodje odvajaju od Vizantije, a kasnije i od Srpskog carstva (nakon sto se raspalo 1371). Za vreme XIX i XX veka Srbi, Hrvati, Bugari, Grci, Madjari, Albanci i teritorija Bosne i Hercegovine su se odvojili od Otomanskog carstva i Austrougarske monarhije. Tito je izmislio Makedonce, Bošnjake i dao autonomiju Kosovu i Vojvodini.

Separatizam kao način razmišljanja ima svoje uporište i u zvaničnoj crkvi. To je protiv univerzalnosti, granica za nacije i zahteva odvajanje od drugih ljudi na državnoj i etničkoj bazi. To je razlog zašto je Makedonska crkva kreirana u neposlušnosti od Srpske Pravoslavne crkve. I zašto su iz sličnih razloga današnji političari u Crnoj Gori kreirali Crnogorsku Pravoslavnu crkvu. Idući dalje separatizam je tako jak da muslimani iz Bosne i Hercegovine i jednog dela zapadne Srbije ne žele da saradjuju sa ostalim muslimanima širom sveta u Islamskom centru u Briselu ali insistiraju na svom odvojenom molitvenom domu.To je sada problem u Sandžaku i Beogradu...

U zemljama bivše Jugoslavije i u Albaniji, većina stanovništva ne veruje da autoritet dolazi od Boga; umesto, bar u podsvesti, oni poštuju svoje autoritete umesto Boga. U svakodnevnom životu to znači da vladajuća partija odredjuje šta bi jedan pojedinac trebalo da veruje i misli i kako bi se on ili ona trebao ponašati i odgovarati.(tako je i u crkvama, verskim zajednicama) a na taj način autoriteti ljude drže pod svojom kontrolom.

6. Kako vi tumačite vođenje naroda u zemlji ili Crkvi a u držanju u strahu od neprijatelja? Zašto postoji strah, kojega mnogi nisu svesni?

Na Balkanu vlade imaju svoju ličnu sliku sveta. Daleko od stvarnosti ili istine, njihova lična gledišta se forsiraju nad ljudima preko medija i obrazovnog sistema. U njihovom opisu sveta sve je ispolitizirano i podeljeno – drugi mogu biti samo za ili protiv njih. Zbog toga oni uvek misle da neprijatelj postoji: neprijatelj je svako ko ne misli ili ne veruje na isti način kao i oni. Svi Evangelisticki hrišćani su ovih godina bili optuživani iz raznoraznih razloga. Njih zvanična crkva vidi kao sektu ili kult. Zvanični teolozi, na primer, znaju ko su Metodisti, Baptisti, Pentekostalci... ali i pored toga nas smatraju sektašima. To je bezizlazna situacija: naprimer; ako mi nebi služili vojsku, mi smo bili podrivači vojne službe, ali ako smo je služili, onda smo često bili tretitani kao ubačeni špijuni, unutrašnje izdajice ili skriveni neprijatelji itd.

Ljudi na ovim prostorima troše mnogo vremena i energije tražeći i izmisljajući neprijatelje. Ja to ne kažem samo gledajući na istoriju i mitove o kojima smo govorili. Ja takodje mislim na osobe, institucije i zajednice. Na žalost i u Crkvama, obični mali pastori, propovednici koji vode nekoliko ljudi drže svoje “stado” u strahu od drugih, “onih koji imaju lažno učenje” ili pak druge okrive za ”nemoralnu podobnost”.

7. pastore Demiter, Vi ste čovek koji gledajuci u budućnost stalno naglašavate PROBU\ENJE. Zašto stalno o probuđenju?

Prvo, ja insistiram ;na veri u Božije obećanje. Ja ću napomenuti jedno iz Starog Zaveta i jedno iz Novog:

Kad pođes preko vode, ja ću biti sa tobom, ili preko rijeka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećes izgorjeti i neće te plamen opaliti. “ Isaija 43:2

Ućeći ih da sve drze što sam vam zapovjedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin.” Matej 28:20

Naša vera nas stavlja na stranu od većine koja je zaboravila Božije obećanje. Našom verom mi vršimo uticaj na ljude oko sebe, oslobađamo sebe pesimizma, lažnog optimizma i oslanjanja na ljudsku silu ili sposobnosti.

Drugo, mi trebamo da PROPOVEDAMO Božje carstvo i pomognemo svima koji rade na sirenju Božjeg Carstva, uče ljude i oslanjaju se na Pisma ili se zalažu za štampanje Biblijskih Istina. Crkve i hrišćanska udruženja će se suočiti sa protivljenjem od zvanične crkve, ali to ne znači da prosečan građanin neće imati želju da primi Bibliju.

Treće, mi treba da uputimo složnije naše molitve:

  • prema učestalim konfliktima koji se stalno ispoljavaju i bez obzira gde se pojavljuju
  • prema ispunjenju Božije volje u okolnostima nemira i rasprava svakidašnjeg života;
  • prema specifičnim aktivnostima koje bi mogle uključiti sve jevanđelističke hrišćane;
  • prema boljem i više umešnom razumevanju Svetog Pisma, u saglasnosti sa Božijom voljom;
  • za vodje i važne ličnosti, da mogu da vode ljude pošteno, sa ljubavlju i adekvatno;
  • i prema obaranju i eliminisanju predrasuda, mitova, laži, negativnih emocija i sebičnih interesa, kako u društvu, politici, tako i Crkvama (verskim zajednicama).

Četvrto, da se oslobodimo oportunista, nesigurnih ili indirektnih propovedi. Naš glas mora biti iskren. Istina uključuje mnoge različite boje, ali nikad nije siva. Siva je boja dvosmislenosti, i u svojoj maglovitosti ona niti je istina niti laž. @ivot na Balkanu je pun kontradiktornosti. Premda Pravoslavna crkva teži da bude mistična, iako mistreriozan naš život je ustvari samo komplikovan. Nasa dužnost da ga pojednostavimo, ali mi ga moramo živeti onako kako ga primamo, u svim tim različitim bojama. Možda to znači da čivot neće uvek biti prijatan kada govorimo u javnosti, ali će biti korisno. Mora biti korisno jer u suprotnom verovatno nećemo propovedati.

Peto, u svim drugim aspektima života mi treba da težimo jednostavnosti i pozitivnosti.

a. Ako su dva teološka mišljenja podjednako biblijska mi bi trebali da odaberemo ono koje je ispravnije.

b. Ako dve etičke pozicije imaju podjednako biblijsku i filozofsku osnovu, mi bi trebalo da odaberemo manje komplikovanu.

c. Ako se nude dva politička izbora i oba imaju jednaku etničku vrednost, mi treba da pozdravimo manje komplikovan i pozitivniji.

Kao i sve drugo i ovo mišlenje može biti subjektivno - mi možemo i da se prevarimo u našoj logici. Zbog toga bi trebali da se oslonimo na Božju Reč, ali i kolektivno iskustvo ali da ne idemo u krajnosti koje su ofanzivne i elementarne.

Šesto, mi ne smemo zatvarati oči pred Muslimanskim svetom. Na Balkanu, Pravoslavci i Muslimani su patili najviše. Postoji zastrašujuće ćutanje što se tiče Muslimanske patnje. Njihove političke akcije često stavljaju naglasak na potrebu da se ispravi nepravda u traženju osvete. Muslimansko mišljenje ne odbacuje osnovna ljudska prava na religioznu slobodu. Islamski vernici mogu da imaju mnogo ozbiljnije posledice – naime, u saglasnosti sa Saria zakonom, kazna za napuštanje Islama je smrt. To znači da neko treba da pruži utocište svakom obraćeniku od Islama i od Islamskih vlada i vladajućih struktura.

8, Slušajući ovo, stičem utisak o ozbiljnosti i dubini -složenosti naše službe? Zašto se o ovome malo čuje?

Hm, zašto..bolje da o tome ne govorim sada,

Da, ovde se postavljaju dva zahteva za jevandjelističke hrišćane:

  • da razumeju i upoznaju Islamske ljude i
  • da gaje naklonost prema Muslimanima. Ovo je svakako težak zahtev. Upravo zbog toga ne postoje instant odgovori, mi moramo da se potrudimo da nadjemo rešenje – u interesu jevađelja.

9. Na kraju, kao zaključak, poznato je da ste sarađivali i sarađujete sa mnogim misija . Šta nam možete reći u vezi toga? Zašto niste čovek “jedne organizacije”?

Balkansko poluostrvo je u krizi. Tu su mnogi uzroci. Evropski I svetski Političari govore glasno, ali niti oni niti njihovi sveštenici – teško meni – ne razumeju (ili ne žele da razumeju) da “tamo na Balkanu” postoje i duhovni uzroci za problem sa kojim se suočavamo. Gledajući pažljivo, duhovni faktor je osnova naših problema, i ja sam pokušao da pokažem kako to nažalost izgleda.

Ali imamo tu i drugi problem. Razni misionari, pomognuti svojim Crkvama sa zapada dolaze na ove prostore i pokušavaju da “pomognu”. Na žalost, zbog nerazumevanja “duhovne pozadine” donose nam često umesto Jevanđelja kulturu I umesto da nam pomažu, oni nam odmažu. Neki dolaze da bi imali privremeno lagodan život a neki su bili poslati da nas razjedine, nudeći rešenje u “svojoj organizaciji”. 
Neki da bi postavili njihova carstva umesto Bo
žeg Carstva.

Ja sam imao priliku da sa Usa Crkvom postavim ovde “Carstvo Usa Crkve”, ali sam odustao od toga, shvatajući da Crkva u Srbiji, ma koja ona bila mora da bude Gospodnja Crkva u Srbiji. Jer, ako bi postavio jednu organizaciju, onda bi automatski bio protiv druge organizacije. Ja smatram da je dovoljno podela, da je potrebno da neko gradi MOST, da postane stub oko koga se prave dobri odnosi s asvima koji ljube Gospoda. Takvih nekoliko stubova u našoj zemlji će stvoriti uslove da se napravi MOST do dugih. Zbog toga sam čak došao u poziciju da me misionari određenih grupacija nisu razumeli i okrenuli se da za “ništavni novac” kupuju za sebe učenike i sledbenike iz našeg okruženja, a na taj način privremeno drže sebe uposlene na ovim prostorima. Oni imaju lagodan život, na žalost oni nisu nikada razumeli nas ovde. Nisu bili iskreno pokrenuti Božjjim interesom, već svojim interesom. Naravno, radeći tako tu nema budućnosti ili perspektive, jer da je to bilo ispravno, Crkva, ili broj Evanđeoskih vernika u Srbiji bi brojao nekoliko stotina hiljada a ne nekoliko hiljada.

Zbog toga je moje zalaganje da prihvatimo i sarađujemo sa svakim ko je spreman da gradi CRKVU-Božje Carstvo u Srbiji a ne svoje carstvo. Ko ne zavodi ljude i ne pravi svoje učenike, već Božje učenike i ko ne zavađa, već sjedinjuje. Nam su “takvi misionari pokrali nogo plodova”, čak čitave grupe, ali suvereni Bog ima zadnju Reč u svemu.

  1. Ima nešto što niste rekli a hteli ste?

Ono sta nisam izložio ovde su aktuelna dogadjanja u regionu. To nije moguće jer se sve menja tako brzo i situacija se ne može kontrolisati.

Mi se nadamo stabilnosti, stabilnosti u društvu I crkvama, ali to neće doći sve dok  sve strane konflikta ne prihvate ISTINU da svi ljudi i njihovi svakodnevni životi zavise od Jednoga čija ruka upravlja svim okolnostima a to je UZVIŠENI TVORAC, koji mora da se JASNO PREDSTAVI svima, da je HRIST rešenje naših problema i ovde i na Balkanu!

Ja sam imao to zadovoljstvo i mogućnost da posetim Europske zemlje u većini njih sam bio, kao i Sjedinjene Američke Države, obišavši čak 13 država i Canadu. Svugde sam susretao isto pitanje; recite nam , šta se to kod Vas događa, i kako mi možemo pomoći. Kao što sam tamo pojašnjavao, tako i ovde. Ja sam u najboljoj nameri pokušao...Neki su razumeli, neki nisu. Neki su dobronamerni, neki nisu, ali ja sam pokušao... I ne predajem se. Zbog toga sve ove a I buduće akcije. Dok ste pred njihovim očima oni vas se se]aju, kada odete, ostaje samo delo koje ste uradili…ja još uvek pokušavam…

Hvala pastore Demiter, nadamo se da ćete biti shvaćeni…

Intervju pravili mladi iz Hc Shalom.

SAM_0236



page | about seo