Crkva - Ilok, R.Hrvatska

Poslušnost Božijoj Reči uvek donosi rezultate. U početku našeg rada u Bačkoj Palanci, razumeli smo da je neophodno da sejemo Božije seme i u okruženju. "...i bićete mi svedoci,.. prvo U Jerusalimu, pa u Samariji..." Dela 1;8Našu lokalnu Crkvu u Bačkoj Palnci je počela da posećuje sestra Julka Krnač iz Iloka. Posle izvesnog vremena ponudili smo joj da u njenoj kući jednom nedeljno održavamo "kućnu grupu prijateljstva" - "Pčelicu".

Bog nas je počeo blagosiljati i oni koji su dolazili na sastanke te kućne grupe postali su vernici, obraćenici na veru u Hrista i Njegovu Reč. Počeli smo da te osobe dovozimo na naše sastanke i ponekad bi morao i po tri puta dovoziti i odvoziti zainteresovane za naše sastanke. U tome su mi pomagali i ostali novoobracenici a i moj brat Juraj.

Tada smo došli na ideju da kupimo kuću u Iloku i adaptiramo je za potrebe naših sastanaka, jer se broj vernika povećavao. Već smo imali oko 15 vernika (na fotografijama) i mnoštvo mladih i zainteresovanih, među njima su bili i mnogi muzičari.

Konačno smo 1991. godine, pred sam rat i sva ta zbivanja, otvorili molitveni dom "Novi Život".

Bog nas je blagosiljao i za kratko vreme smo imali punu zajednicu (bilo je oko 50 mesta) a vernika članova je bilo 26. Na žalost, dogodio se rat, i proces odvajanja Hrvatske od Yu i mnogi su se razbežali i tako je i naš rad bio otežan.

Formirali smo Humanitarnu organizaciju i pomagali vernicima i ostalim građanima u danima "zatvorenog Iloka" i sve koji su trebali pomoć smo pomagali.

Često bi peške odlazio sa gitarom a preko Dunava, mostom na drugu stranu. Gitara na ramenu i biblija u džepu i odlazio da propovedam Božiju Reč tamošnjim vernicima. Sastajali smo se po kućama, jer je zgrada u vreme okruzenja Iloka bila opljačkana i kasnije i razrušena.

Uvek bi me na mostu zapitkivali tadašnji vojnici JNA: "Kuda sa gitarom?...

Oni sa one strane imaju puške" Znam, odgovarao bi, ali bolje gitara, nego puška, zar ne?...

Tokkom tih nesrećnih dana u situaciji kada je ILOK bio okružen vojnicima JNA a unutra su bili naoružani Hrvatski dobrovoljci mi smo molili i tražili Božju zaštitu. Mnogo čuda su doživeli vernici koji su ostali u Iloku usprkos ogromnom pritisku i jedne i druge strane tadašnje vlasti. I bog je sačuvao i ILOk i sve vernike...Mnoštvo svedočanstva imamo iz tog perioda rada Crkve.

Jedno vreme smo morali da prekinemo odlaske u Ilok. Moj život je bio ugrožen, jer su me tadašnje vlasti prezimenom pobrkali sa nekim tadašnjim stanovnikom koji je činio neku štetu tadašnjoj srpskoj vlasti i morao sam na neko vreme da se povučem. Bog je pripremio jednog Andjela koji mi je prisao i javio za zaveru koju mi spremaju i na taj nacin sam izbegao mnoge neprijatnosti.

Obnovili smo rad u kućnoj atmosferi ponovo.

Konačno, tu malu grupu je 1996. godine preuzeo tadašnji naš saradnik brat Andrija Mamojka sa svojojm suprugom. Po uređenju i ozvaničenju države Hrvatske, ovlastili smo brata Mamojku da zatraži nadoknadu i obnovu naše razrušene zgrade od Hrvatske vlasti....dali smo mu punomoć u ime Crkve Hrišćanskog Centra da može da obavi sve radnje. Nismo puno uticali na nacin kako to brat Andija radi...

Pre nekoliko  godina Hrvatska vlast je to odobrila adaptaciju naše zgrade i izgradila se uz pomoć UPCI lepa zgrada koja čeka na otvaranje...

Na žalost, brat Andrija je odlučio da radi drugačije i odvojeno od nas, pomognut zainteresovanom misijom UPCI, koja je bila nefer u odnosu na ono sto smo uradili i radili...ali MI verujemo u Božije čudo i ponovni uticaj na taj rad, jer Bog je dao viziju o divnom Centru u Istočnoj Slavoniji i ona je samo privremeno potisnuta.

Verujemo da posle nekoliko godina zastoja i Crkva u Iloku će nastaviti da raste... Početak rada u staroj zgradi Crkve...