Skip to Content

Crkva - Ilok, R.Hrvatska

NAPOMENA; Ovaj tekst ispod, sam pisao pre nekoliko godina (skoro deset) i zao mi je sto sam na zalost VIDEO sve ono sto se dogodilo i jeste danas, ali nisam zeleo sukobe, rat i nisam zeleo da ucestvujem u otimanju.
Molio sam i molim, cekao i cekam. ALi, zgrada u Iloku je pusta, neki vernici dolaze u Backu Palanku, neki u idu u druge zajednice a missija ...?
Ja i dalje verujem u centar u ILOKU, kao Centar Radosne vesti u Istocnoj Slavojiji R. Hr.

 

Poslušnost Božijoj Reči uvek donosi rezultate. U početku našeg rada u Bačkoj Palanci, razumeli smo da je neophodno da sejemo Božije seme i u okruženju. "...i bićete mi svedoci,.. prvo U Jerusalimu, pa u Samariji..." Dela 1;8

 

Našu lokalnu Crkvu u Bačkoj Palanci je počela da posećuje sestra Julka Krnač iz Iloka. Vrlo revna sestra koju sam upoznao još u zajednici pastora Duška Ružića u Bačkoj Palanci, negde 1976 godine. Posle izvesnog vremena ponudili smo joj da u njenoj kući jednom nedeljno održavamo "kućnu grupu prijateljstva" - "Pčelicu".

Bog nas je počeo blagosiljati i oni koji su dolazili na sastanke te kućne grupe u Iloku postali su vernici, obraćenici na veru u Gospoda Isusa Hrista i Njegovu Reč. Počeli smo da te osobe dovozimo na naše sastanke u Bačku Palanku i ponekad bi morao i po tri puta dovoziti i odvoziti zainteresovane za naše sastanke. U tome su mi pomagali i ostali novoobracenici a posebno moj brat Juraj.

Tada smo došli na ideju da kupimo kuću u Iloku i adaptiramo je za potrebe naših sastanaka, jer se broj vernika povećavao. Već smo imali oko 15 vernika (na fotografijama) i mnoštvo mladih i zainteresovanih, među njima su bili i mnogi muzičari.

 

Konačno smo 1991. godine, pred sam rat i sva ta zbivanja, oko osamostaljivanja Hrvatske, otvorili smo molitveni dom "Novi Život".

 

Bog nas je blagosiljao i za kratko vreme smo imali punu zajednicu (bilo je oko 50 mesta) a vernika članova je bilo 26.

Na žalost, dogodio se rat, i proces odvajanja Hrvatske od Yu i mnogi su se razbežali kao i neki naši vernici i tako je i naš rad bio otežan.

Formirali smo Humanitarnu organizaciju i pomagali vernicima i ostalim građanima u danima "zatvorenog Iloka" i sve koji su trebali pomoć smo pomagali.

Često bi peške odlazio sa gitarom preko Dunava, mostom na drugu stranu. Gitara na ramenu i biblija u džepu i odlazio da propovedam Božiju Reč tamošnjim vernicima. Sastajali smo se po kućama, jer je zgrada u vreme okruzenja Iloka bila opljačkana i kasnije i razrušena.

Uvek bi me na mostu zapitkivali tadašnji vojnici JNA:

"Kuda sa gitarom?...Oni sa one strane imaju puške" Znam, odgovarao bi, ali bolje gitara, nego puška, zar ne?...

Tokom tih nesrećnih dana u situaciji kada je ILOK bio okružen vojnicima JNA a unutra su bili naoružani Hrvatski dobrovoljci mi smo molili i tražili Božju zaštitu.

Mnogo čuda su doživeli vernici koji su ostali u Iloku usprkos ogromnom pritisku i jedne i druge strane tadašnje vlasti. I Bog je sačuvao i ILOk i sve vernike...Mnoštvo svedočanstva imamo iz tog perioda rada Crkve.

Jedno vreme sam morao da prekinem odlaske u Ilok. Moj život je bio ugrožen, jer su me tadašnje vlasti zbog mog prezimena pobrkali sa nekim tamošnjim stanovnikom, koji je činio neku štetu tadašnjoj srpskoj vlasti i morao sam na neko vreme da se povučem. Predhodno, Bog je pripremio jednog Andjela koji mi je prisao i javio za zaveru koju mi spremaju i na taj nacin sam izbegao mnoge neprijatnosti, moguće i smrt.

Obnovili smo rad u kućnoj atmosferi ponovo.

Konačno, tu malu grupu je 1996. godine preuzeo tadašnji naš saradnik brat Andrija Mamojka sa svojojm suprugom Katarinom.

Po uređenju i ozvaničenju, osamostalenju države Hrvatske, ovlastili smo uz pismenu punomoć brata Mamojku da zatraži nadoknadu i obnovu naše razrušene zgrade od Hrvatske vlasti....Dali smo mu punomoć u ime Crkve Hrišćanskog Centra da može da obavi sve radnje. Nismo puno uticali na nacin kako to brat Andrija radi.

Pre nekoliko  godina u vreme obnove Hrvatska vlast je odobrila adaptaciju naše zgrade. Andrija je "veštom radnjom" prepisao zgradu na UPCI Hrvatska sa nazivom Medjunarodna Pentekostna Ujedinjena Crkva U Hrvatskoj a sebe stavio za nosioca tog rada i vlasnika zgrade. I, izgradjena zgrada se dovršila uz pomoć UPCI misionara Radovana Hajduka, našeg Palančanina koji je odrastao u našoj zajednici i koga sam poslao na Biblisko doškolovanje u USA . Oženivši misionarevu kći, postao je i sam misionar  za Hrvatsku i Sloveniju. 

Na žalost, brat Andrija je odlučio da radi drugačije i odvojeno od nas, pomognut zainteresovanom misijom UPCI, koja je bila nefer u odnosu na ono sto smo uradili i radili. zaboravivši sve što smo zajedno učinili za njega. No to je izbor. Mi idemo dalje u Božjem POKRETANJU, sledimo vođstvo a ne pravila te denominacije. Svakako Bog ima ljude i zgrade i mi smo samo UPRAVNICI.

MI verujemo u Božije čudo i ponovni uticaj na taj rad u Slavoniji, jer Bog mi je dao viziju o divnom Centru u Istočnoj Slavoniji i ona je samo privremeno potisnuta. Mnogi vernici nove generacije, dolaze iz Iloka na nase sastanke i radimo sa njima.

Verujemo da posle nekoliko godina zastoja i Crkva u Iloku će nastaviti da raste... Početak rada u staroj zgradi Crkve i dečji program...

 

 

Sigurni smo da ono što Bog kaže, ono što On obeča, niko i ništa nemože sprečiti, pa čak ni nečisti i nečastan novac i tako privremeno umišljena moć i negativni autoritet.

 

 Mgr.th. Jan Demiter



page | about seo